Skrining sluha kod novorođenčeta

Oštećenje sluha je jedna od najčešćih urođenih anomalija zbog čega je važno da se ono detektuje na vreme kako bi se što pre započela rehabilitacija, jer se time postižu najbolji rezultati. Rano otkrivanje problema sa sluhom daje mogućnost za ranu i blagovremenu terapiju.

Sam način testiranja, skrining sluha, je jednostavan, bezbolan, pouzdan i traje svega nekoliko minuta. Tokom testiranja beba može i da spava. Ako se iz bilo kog razloga skrining sluha ne učini u porodilištu, važno je da se uradi tokom prvog ili najdalje do kraja trećeg meseca života. Ukoliko postoje rizici za oštećenje sluha, skrining sluha se mora uraditi odmah. Problem sa sluhom uzrokuju i probleme sa govorom.

Oštećenje sluha obično prolazi neopaženo u prva tri – četiri meseca života, nakon čega se znaci gluvoće lakše uočavaju.

Rizik za oštećenje sluha izražen je kod dece koja imaju:

• Genetske predispozicije
• Urođene anomalije
• Virusne infekcije u prvom trimetru trudnoće
• Rođena ekstremno nezrela
• Rođena sa malom telesnom masom
• Nizak Apgar skor na rođenju
• Teži oblici perinatalne asfiksije, gušenja na rođenju
• Neonatalna sepsa
• Meningitis novorođenčeta
• Povrede glave i uha

Potrebno je da potražite pomoć ukoliko kod svog deteta primećujete:

• Da ne reaguje iznenadjeno na jake zvukove
• Da ne okreće glavu ka zvukovima do 3.- 4. meseca starosti
• Da ne reaguje dok vas ne vidi
• Da se koncentriše na vibracione zvukove više od drugih vrsta zvukova
• Da ne reaguje na govor
• Da ne izgovara reči
• Da ne reaguje uvek na dozivanje, posebno ako je iz druge sobe
• Da čuje neke zvukove, ali ne i druge (neka oštećenja sluha utiču samo na zvukove visokog tona)
• Da ima problema sa držanjem glave (kod neke dece sa senzorineuralnim gubitkom sluha oštećen je i deo unutrašnjeg uha koji pruža informacije o ravnoteži i pokretu glave)
• Da vam okreće jednu stranu glave i približava uho kada želi da vas čuje
• Da zahteva glasniju jačinu zvuka